Звуци

„ТРАГ”, ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ ЕТНО ГРУПА УСРПСКИМ ЗЕМЉАМА, ВИШЕ ОД ДЕСЕТ ГОДИНА СА НАМА
Балканска музичка завештања
„Траг” трага. У дубинама времена и сећања, у заборављеним ризницама, открива наше златне музичке нити и ми их поново чујемо у себи самима. Прилагођава их модерном аранжману и сензибилитету, показујући да традиција није анахрона него свевремена и да се старини увек морамо враћати на млад начин. Одушевили су у Русији, Холандији, Немачкој, Швајцарској, а највише су открили нама самима

Пише: Љубиша Тривић
Фотографије: Архива „Трага”

Традиција и културна баштина могу да испричају разне приче о неком народу. На српским просторима изворна народна пјесма, као својеврстан историјски запис, понекад је и најбољи начин да сазнамо о животима и сновима наших старих. Послушамо ли пажљивије те пјесме, осјетимо ли њихов ритам и енергију, видјећемо да оне колико о нашим прецима говоре и о нама самима.
Етно група „Траг” примјер је младих чувара традиције. Ево већ пуну деценију, они сав свој умјетнички рад посвећују традиционалној музици Балкана и њеном очувању. А раде то на најљепши начин – пјевајући је и представљајући, веома успјешно, људима широм свијета.
Наступали су са групом „Врело” у Кустуричиној опери Дом за вјешање, са браћом Теофиловић, Биљаном Крстић и „Бистриком”, октетом „Источник”, групом „Ива”, Иваном Жигон, „Косовским божурима”, али и са свјетским именима попут познатих руских пјевачица Ине Желанаје и Марине Девјатове, бугарског ансамбла „Ангелите”, тувинског ансамбла „Хун Хур Ту”, Дивне Љубојевић и „Мелода”...
Чланове овог вокално-инструменталног састава окупила је, како сами кажу, љубав према српском народном стваралаштву. Оформило га је неколико ентузијаста из Културно-умјетничког друштва „Славко Мандић” из Лакташа, а најзаслужнији је, истичу, Горан Ћетојевић. У вријеме када то није било нарочито популарно, имао је воље и енергије да се бави оваквом музиком, те да окупи неколико заљубљеника у културну баштину Балкана.
– Када смо прије цијелу деценију почињали, испрва су на нашу музику реаговали скептично. Било је потребно доста времена да разбијемо предрасуде, нарочито младих, како је то чиме се бавимо застарјела музика, намијењена само генерацијама на заласку. Данас, након година труда и вјере у свој рад, срећни смо када видимо пуне концертне сале свугдје у регији – каже Валентина Милекић, умјетнички руководилац „Трага”.
Идеја се, каже Валентина, родила из жеље да се изворна музика спасе од заборава и приближи уху данашње публике. Традиционалне ритмове и мелос уткали су у сопствене аранжмане, нагласак ставили на старе инструменте, као што су народне удараљке, фруле, гајде, кавал. Потпомогнуте класичним и модернијим инструментима, њихове изведбе изворних пјесама постају јединствене. Модерне су, а чувају у себи све оно што их чини културном баштином.

СКРИВЕНИ ДРАГУЉИ НАРОДНЕ РИЗНИЦЕ

– Срећни смо што можемо да се бавимо оним што волимо и што нам се указала прилика да се представљамо свијету оним најљепшим што наш народ има: нашом народном музиком, истинском класиком балканског простора. Свуда гдје смо наступали људе су одушевљавали наш народни мелос и ритмови – додаје Валентина Милекић.
Током година заједничког рада, љубав према традицији и српској културној баштини зближила је чланове групе на посебан начин. „Траг” је, воле да кажу, велика музичка породица. Њихова музика данас је препозната широм свијета. О томе свједоче позиви и награде на великим свјетским фестивалима, као и велика слушаност њихове музике. Један од главних разлога за то је, сматрају, невјероватно музичко богатство Балкана, на којем темеље свој рад.
– Примијетили смо разне реакције на музику различитих крајева Балкана, зависно од мјеста у којем гостујемо и типа публике. Понекад рустикалност крајишке пјесме на бас, који провијава из наших аранжмана, буде оно што заинтригира публику. Некад је то специфичан македонски и косовски мелос, некад необични бугарски ритмови... Балканска музика толико је разнолика и интересантна да нигдје досад људи нису остали равнодушни – каже Валентина.
Група иза себе има два албума, који су наишли на одличне реакције критике и публике. Први албум Звуци Балкана објавили су 2008, а други, Завјештање, званично су представили у јулу 2013, обиљеживши тако деценију рада.
– Највећи изазов је одабрати пјесме које нико раније није интерпретирао. Тенденција код новијих етно група је да се свирају већ обрађене и свима познате пјесме, како би програм био атрактивнији. То је похвално и лијепо, али не смијемо заборавити да је народна ризница препуна драгуља скривених испод наноса времена и историје. Један од наших задатака је да пронађемо оне пјесме које су већ заборављене или изгубљене, и да покушамо отргнути их од заборава – наглашава Валентина.

БУДУЋНОСТ ВЕЗАНА ЗА ПРОШЛОСТ

На том путу служе се етномузиколошким записима са терена и снимцима из радијских архива. Тако је теже и напорније, али је и задовољство, кажу, неупоредиво веће. „Траг” је прва етно група која је оживила музику Лијевча поља, поднебља одакле су поникли, јер су ови звуци званично етномузиколошки обрађени и представљени као аутентични тек 2007.
– Покушали смо да звук лијевчанске пјесме, за данашње вријеме можда помало сиров и груб, представимо на нов начин. Да га ставимо у раван са свим оним прелијепим косовским и македонским пјесмама које су саме по себи, због своје мелодичности, далеко погодније за извођење – каже Валентина Милекић. Право је задовољство, вели, кад људима широм Балкана открију неку пјесму из њихове земље за коју ни сами нису знали да постоји.
Посљедњих година „Траг” ниже успјех за успјехом широм Европе. Први су ансамбл из Српске који је добио прилику да наступи на Дану словенске писмености и културе у Москви, једном од највећих руских државних и црквених празника. Централна манифестација, гала концерт, одржава се посљедњих година у московском Кремљу, у присуству највиших руских државних званичника и црквених великодостојника.
Имао је успјешне турнеје и у Холандији, Њемачкој, Швајцарској. На овим наступима посебно их задивљује чињеница колико српска и балканска музика, и емоција уткана у њу, има моћ да повеже наоко далеке и неспојиве предјеле.
Будућност „Трага” углавном се везује за прошлост и потрагу за новим пјесмама и звуцима. Тако ће, надају се, бројне драгуље српске и балканске изворне музике извући из дубина времена и сачувати од заборава.

***

Волети и живети
– Етно музика се не само воли, она се живи. Већина нас је од дјетињства, у породици или културно-умјетничким друштвима, упућена на ову врсту музике. Само велика љубав према њој, упркос препрекама које овај позив носи, одржала је „Траг” све ове године – истичу чланови овог вокално-инструменталног састава.

***

Част
– Била нам је велика част да наступимо на Дану словенске писмености и културе у Москви, пред хиљадама гледалаца, са тамошњим великим ансамблима, попут Руског државног симфонијског оркестра, Руског државног народног хора, те са првацима руске опере, балета и националног театра. Имати прилику да у таквом амбијенту представите своју традиционалну музику заиста је нешто изузетно – истиче Валентина Милекић, умјетнички руководилац „Трага”.